FAMILY PORTRAIT IN THE LITERARY FRAME – THEMATISATION OF FAMILY IN THE NEW SERBIAN LITERATURE

Authors

  • Snežana M. Milosavljević Milić Универзитет у Нишу Филозофски факултет

DOI:

https://doi.org/10.21618/phs2101131m

Keywords:

Family, Myth, Christianity, Enlightenment, Romanticism, Realism, Modernism, Serbian Literature

Abstract

In literary criticism, the theoretical status of the family is not as homogeneous as their receptive potential might suggest at first. The family is both a motif and a wider thematic complex, a collective character in its own metonymic mirror, which is confirmed through the eponymous function, it is a literary topos, but also a chronotop, a factor of plot integration, the bearer of ideological values of the literary image of the world. Its variability is further complicated within the literary–historical context which models the poetic direction, philosophical paradigm and other different formative discourses. The concept of the family has changed throughout its long history, but it has always been the central motif / character / ideologue around which different narratives have spun. This paper approaches the literary representation of the family in the new Serbian Literature from the perspective of historical poetics. As the basic directions of this representation, mythological, religious–Christian, enlightenment, romantic, realistic, modernist and contemporary, postmodernist viewpoints are highlighted. The discussion also includes the thematization of the family in Serbian oral literature as well as in children’s literature. In the final part of the paper, we draw attention to the linguistic presentations of the concept of family and conceptual metaphors about the family, as well as the conflicting tendencies in current cultural practices, which indicate the scope and limitations of the narrative of family as one of the Grand Narratives.

References

Милићевић, Вељко (1982), Беспуће, Нолит, Београд.

Обрадовић, Доситеј (2007), Совјети здраваго разума, Слово поучително господина Георгија Јоакима Цоликофера, Етика (прир. Душан Иванић), Београд, Задужбина Доситеј Обрадовић.

Станковић, Борисав (2010), Нечиста крв, Београд.

Станковић, Борисав (1991), Увела ружа и друге приче, Сабрана дела Борисава Станковића, књига прва, Београд.

Стојковић, Атанасије (1973), Аристид и Наталија, Београд, Нолит.

Литература

Борозан, Игор (2006), „Култура смрти у српској грађанској култури 19. и првим деценијама 20. века”, у: А. Столић., Н. Макуљевић, Приватни живот код Срба у деветнаестом веку, Београд, Clio, 889–984.

Вукићевић, Драгана (2006), Писмо и прича, Београд, Чигоја.

Гароња Радованац, Славица (2019), „Чедо пренејако – мотив ванбрачног детета у српској народној лирској песми и балади”, у: Бебе, зборник радова (ур. проф. др Драган Бошковић, проф. др Часлав Николић), Крагујевац, ФИЛУМ, 185–195.

Годино, Доминик (2006), „Жена”, у: Мишел Вовел (прир.), Човек доба просвећености, Београд, Clio, 398–432.

Делић, Лидија (2019), „На ножу је чедо извадио”: контроверзни статус бебе у усменом фолклору”, у: Бебе, зборник радова (ур. проф. др Драган Бошковић, проф. др Часлав Николић), Крагујевац, ФИЛУМ, 195–206.

Grevs, Robert (1991), Grčki mitovi, Beograd, Nolit.

Иванић, Душан (1996), Српски реализам, Нови Сад, Матица српска.

Karanović, Zoja (1993), „Rodoskvrni greh između brata i sestre u južnoslovenskim baladama”, Književnost i jezik, 90–105.

Костадиновић, Александар (2016), „Појам 'породичних сличности' и његова примена у генологији”, Савремена наука о језику и књижевности, Зборник радова, Ниш, Филозофски факултет, 73–85.

Латковић, Видо (1982), Народна књижевност, Београд, Научна књига.

Lič, Edmund (1982), Klod Levi-Stros, prevela Milica Mihajlović, Beograd, Prosveta.

Марковић, Светозар (1973), Српске обмане, Србија на истоку, Београд, БИГЗ

Мацура, Сања (2016), „Функција диобе у роману Сара Петра Сарића”, Philologia Mediana, година VIII, бр. 8, 297–312.

Meletinski, Е. М, Poetika mita, Beograd, Nolit.

Milić, Anđelka (ur.) (1988), Rađanje moderne porodice, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Милосављевић Милић, Снежана (2013), Фигуре читања, Београд, Службени гласник.

Милосављевић Милић, Снежана (2013а), Отпори и прекорачења – поетика приповедања Боре Станковића, Ниш, Филозофски факултет.

Milosavljević Milić, Snežana (2020), „Notions on Atmosphere – Toward the Limits of Narrative Understanding”, Primerjalna književnost (Ljubljana) 43.1 (2020), 31–50. https://orcid.org/0000-0002-0313-6849, UDK 82.0-3.

Петровић, Тихомир (2001), Историја српске књижевности за децу, Врање, Учитељски факултет.

Поповић, Миодраг (1985), Историја српске књижевности – романтизам, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.

Ristić, M. Мarko (1934), „O modernoj dečjoj poeziji – povodom knjige Podvizi družine 'Pet petlića'”, Danas, I/3, 366–372.

Симић, Владимир (2006), „Свет детета и његова слика у српској уметности 19. века”, у: А. Столић, Н. Макуљевић, Приватни живот код Срба у деветнаестом веку, Београд, Clio, 133–162.

Тимотијевић, Мирослав (ур.) (2006), Рађање модерне приватности, Београд, Clio.

http://www.spc.rs/sr/posebne_nedelje_povodom_praznika_rodjenja_hristovog_detinjci_materice_oci

Downloads

Published

2021-03-31

How to Cite

Milosavljević Milić, S. M. (2021). FAMILY PORTRAIT IN THE LITERARY FRAME – THEMATISATION OF FAMILY IN THE NEW SERBIAN LITERATURE. Philologia Serbica, 1(1), 131–156. https://doi.org/10.21618/phs2101131m

Issue

Section

Original Scientific Paper